NEOPHODNO JE UTVRĐIVANJE "DRŽAVNOGA" DUGA

Pojašnjenja radi, stavljanje pod navodnike reči državnoga proizlazi iz same definicije države jer bitno je sagledati državu s društvenog aspekta koju na kraju  čini svaki čovek kao individua.
Zato je bitno ukazati na utvrđivanje društvenog duga,
duga koji ima svaki od nas pojedinaca, odnosno koji je svakom od nas nametnut od strane pojedinca koji su pre svega radili za vlastiti interes radi ekonomskog prosperiteta njega samoga i grupe kojom je navođen a sve to suprotno interesima društva.

Koliko i kome smo dužni?

Državni dug (koji se uporno prebacuje na narod!) datira još od kraja 1960-ih, a počeo se uvećavati 1970-ih i 1980-ih godina, a u Srbiji ekstremno uvećavati od 2008 godine. A KORENI KLJUČNIH MAHINACIJA I SKLANJANJA I PLJAČKE NOVCA TRAJNO OD NARODA I DRŽAVE NAPRAVLJENI SU od 1990 godine.
Ugovorom o sukcesiji imovina bivše SFRJ (zlato, druge rezerve te udjeli), koja se čuva u Banci za međunarodna poravnanja, raspodeljeno je među njima  tako da je Savezna Republika Jugoslavija nasledila 38 % i samih dugova, što je iznosilo cca 6 milijardi USD.

Izvor: Dodatak Ugovoru o pitanjima sukcesije - Imovina kod Banke za međunarodna poravnanja.

Po ovom ugovoru SRPSKI udeo tog duga iznosi oko 6 milijardi USD. Uz dugove, nasleđen je isti postotak imovine SFRJ pa je tako SRJ nasledila i 17,305 tona zlata. Zlato je prodavano i danas isto imamo 17,3 tone zlata po zvaničnoj izjavi guvernera NBS 2014 godine, a dug se ne smanjuje, nego se povećava.
Što se tiče nasleđenoga duga, nikada nije utvrđeno niti jasno rečeno kod koga smo se tačno zadužili, u kolikom iznosu i za koje potrebe. SVE JE SERVIRANO ZDRAVO ZA GOTOVO, BEZ OBJAŠNJENJA.

Sve te poslove odrađuju ministri finansija pod velom tajne, i to najčešće putem Deutsche Trust Bank Company, koja kupuje akcije Komercijalne banke(setite se da je DINKIĆ sa TADIĆEM namerno propustio da dokapitalizuje Komercijalnu banku sa 10 miliona EVRA, a Vučićeva vlada će je prodati najkasnije do 2017 godine), zapise NBS, .....   itd. Dakle to je jedna u nizu od banaka kod kojih nas pojedinci zadužuju bez podastiranja obrazloženja narodu Republike Srbije, te iste iskazuju interes za preuzimanje određenih infrastrukturnih objekata u Srbiji te držimo da je POTREBNO UTVRDITI PRE SVEGA KOLIKO SE, KOME I ZA ŠTA DUGUJE.
Smatramo da nikome ne dugujemo ništa te da je iz Srbije iznešeno više od 100 milijardi evra.

Tim novcem se danas SRBIJA  kamatari i iz nje se isisavaju dodatna sredstva. Za utvrđivanje istine potrebno je da pravosudne institucije počnu raditi svoj posao, pre svega, pridržavajući se načela efikasnosti i ekonomočnosti, a također je potrebno i uključivanje mladih i sposobnih kadrova na području matematičke i ekonomske forenzike – finansijske forenzičare. Naime, ovo je jednačina s dve poznate i sa samo jednom nepoznatom: naime, dobro je poznato da nas zadužuju i za koliko, ali nije poznato GDE TAJ NOVAC EFEKTIVNO ODLAZI.
PRAVOSUĐE  U ŠIREM SMISLU REŠAVAMO I USTROJAVAMO  U INTERESU NARODA I DRŽAVE.

Prvo je potrebno utvrditi stanje bankarskog sistema iz razdoblja 1989/90., kada su se banke iz SFRJ uskladile prema Zakonu o bankama i finansijskim institucijama u deoničarska  društva.

Izvor: Ukaz o proglašenju Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, donešen u Beogradu dana 15.02.1989.godine, od strane Predsednika predsedništva SFRJ Raifa Dizdarevića i potpredsednika Skupštine SFRJ Spasoja Medenice.

Sporan je član 15 st.4 istoga koji glasi: "U sudski registar upisuju se i delovi banke, u skladu s propisima o upisu u sudski registar."
Do tada su banke osnivane prema samoupravnim sporazumima, a ovim Zakonom su se uskladile u deoničarska društva. Tom prilikom mnoge banke NISU u osnivački kapital unele osnovna i obrtna sredstva stečena od njihovog osnivanja do dana usklađenja.

Upečatljiv primer nam daje slučaj Zagrebačke banke u HRVATSKOJ u kojoj SRBIJA poseduje DANAS 2,5 MILIJARDI EVRA, a ĆUTI I NE PREDUZIMA NIŠTA, a isti slučaj može se sagledati i recimo u Vojvođanskoj banci ali i svim drugim bankama koje uništitelj banaka po nalogu svetskih moćnika Mlađan Dinkić nije uništio a njihovu imovinu OPLJAČKAO, na koji je bitno ukazati ujedno i pojašnjenja radi:

Zagrebačka banka nastala je od Gradske štedionice, "prve hrvatske lisnice", osnovane 1914. g., i sva sredstva koja su nastala od te godine do 31.12.1989. g. banka je zatajila i nije ih unela u osnivački kapital, nije ih prijavila Trgovačkom sudu ni podelila stvarnim i pravim vlasnicima, a to su Grad Zagreb, Republika Hrvatska, radnici, te Jugobanka Beograd u vlasništvu države SRBIJE.

Važno je naglasiti kako je Zagrebačka banka bila suosnivač od 1975.godine pet banaka izvan teritorije SFRJ, koja je u svojim suvlasničkim delovima ostala i dalje egzistirati u istima, te je jedna od njih ujedno postala i vlasnik Zagrebačke banke, konkretno vlasnik je Adria bank A. G. Wien (banka kćer postaje vlasnica majke).

Na dan 31.12. 1989. g. Zagrebačka banka imala je 1287 upisanih osnivača. Radi se o preduzećima u društvenom vlasništvu koja su se po samoupravnom sporazumu udružila  sa Zagrebačkom bankom.

Izvor: za šire tumačenje posetiti: www.zabaraba.com

Istog dana ti su dioničari uneli u banku 863.000.000 dinara (tzv. Markovićevih dinara, što je bilo 123.285.714 DEM). Osnovna i obrtna sredstva banke po bilansu i valorizaciji iznosila su 1.252.000.000 (odnosno oko 179.000.000 DEM).
Imovina koja je otuđena nezakonitim pretvaranjem banaka bila bi čvrsti temelj za stvaranje Razvojne banke Republike Srbije.

Prema podacima same Zagrebačke banke, banka je raspolagala s više od 33% ukupne kapitalne mase Hrvatske. Bitno je učiniti prvi korak te utvrditi za sve banke koje su postojale na teritoriju Republike Srbije  odnosno kojima je upisano pravno sedište u Republici Srbiji, iznos celokupnog kapitala koji uključuje ujedno i kapital domaćih banaka u inostranstvu, u kojima su iste bile suvlasnice i/ili suosnivačice.
Predlog:
Razvojna banka, dodeljuje kredite s maksimalnom kamatnom stopom za korisnike kredita u iznosu od 3%. U isto vreme štedišama isplaćuje kamatnu stopu na štednju u iznosu od 2%.

Razvojna banka bi imala učešće u agrarnoj i u turističkoj (nešto poput banaka-kćeri, za potrebe razvoja poljoprivrede i turizma) privredno-preduzetničko-indsustrijskoj banci (za podržavanje preduzetništva i industrije).
Struktura Razvojne banke takođe bi bila u omerima 31:69. Ostatak akcija banke (69%) bio bi na slobodnom tržištu. Fond PIO (Srbski fond za penziono osiguranje) i RFZO (Srbski fond za  zdravstveno osiguranje) imali bi pravo učešća do 5%.
Ostale banke imaju pravo biti komercijalne banke. Osnivanje banaka trebalo bi se provoditi na način da se utvrdi minimalan broj osnivača, fizičkih i/ili pravnih osoba (predlog je da taj minimum bude 11). Također, za uloge u tim bankama država ne bi odgovarala, a podlegale bi svim regulativama kontrole koje su već propisane zakonima i uredbama Republike Srbije.

U bankama-kćerima (agrarnoj, turističkoj i industrijsko-privrednoj banci) Razvojna banka bi trebala imati najmanje 25% + jedna akcija učešća.

Razvojna banka takođe bi se osnivala po ključu 31:69 + radnici, ali nijedna fizička ili pravno-fizička osoba u njoj ne sme imati više od 1% udela.